Циљ рада представља проучавање занатства у средњове-ковним српским земљама под круном Стефана Уроша II Милутина. На основу извора и применом историјске методологије, указано је на развој и промене занатства у Милутиново доба, као и на византијски утицај у случају те привредне гране. Како од Милутина потиче и први сачувани акт који баштини податке о организацији занатства – Бањска хрисовуља, скренута је пажња и на њен значај, али и на податке из других повеља из истог доба. Према досадашњим сазнањима може се закључити да и занатство у Србији Милутиновог времена доживљава преображај и успон, као и привреда уопште, те да долази и до његове даље кодификације.